Hip - Hop

Хип хоп је врста музикa и поткултурa која је настала средином 1970их у Њујорку, у црначким четвртима Бронкса.

Термин хип хоп (енгл. hip (hipper; hippest) + hop (hopped; hopping)) односи се на музичку форму (хип хоп музика), и културни покрет (хип хоп култура), који се претежно развијао унутар афричко-америчке урбане заједнице. Откако се први пут појавио у Њујорку 1970их година, хип хоп се развијао и обухватио не само реп музику, већ цео животни стил који се константно сједињавао са различитим елементима технологије, уметности и урбаног живота. Хип хоп садржи две основне компоненте: реповање (енгл. MCing, од master of ceremonies) и диџејинг (енгл. DJing, од disc jockey). Заједно са хип хоп плесом (углавном брејкденсинг) и урбаном уметношћу, тј. графитима, ово чини четири елемента хип хоп културног покрета чију су историју започели млади, углавном људи афричког порекла који су живели у Америци.

Grafiti predstavljaju slanje poruke na javnim površinama, u pisanoj ili likovnoj formi. Reč grafiti je nastala od italijanske reči "graffito" sto znači škrabati, a koren vuče od stare grčke reči "graphein" koja znači pisati.

Postoje još od stare Grčke i Rima, a savremena istorija grafita počela je 1968. kada grafiti počinju da se javljaju po njujorškom metrou. Iako su za crtače i uživaoce grafiti umetničko delo,

 Istorija:

Nastalo je u 60. tim godinama u Filadelfiji. Druge verzije govore o nastanku u vezi sa socijalnim nemirima u Francuskoj u Parizu. Početkom 70. tih godina je mladić koji se zvao Taki kod svog rada kao kurir počeo je pisati TAKI 183 (183 je bila ulica u kojoj je stanovao). On se ovoj zabavi posvetio sa velikim fantazmom i bio je primećen od Nujork Tajmsa koji mu je 1971. godine priredio razgovor koji je bio primećen i grafiti su se proširili po Njujorku i posle po celom svetu.

U početku grafiti nikome nisu smetali ali kada su se grafiti pojavili i na instalacijama metroa tu su bili brisani. Grafiti zahtevaju svake godine milione dolara da bi bili izbrisani sa vagona i postajali su problem i sada su za to predviđene i represarije.

Ujedno se razvijaju i pozitivne mere saradnje i tako su za grafite predviđene posebne površine i organizovane su i natecanja i pregledi. Danas je moguće videti razne grafite ali najupotrebljavanija tehnika je pisanje sa sprejem.

Grafiti se mogu pisati samostalno ali nije neuobičajeno da se pišu u klanu („crew“).

Black book (crna knjiga) sadrži skice crtača grafita ponekad i fotografije završenih dela (piece skraćeno od masterpiece - umetničko delo) i čuva se od policije jer se može upotrebiti kao dokaz na sudu. Stilovi su različiti, npr. Wild (divlji stil), Old school (stara škola), Anti itd..

Postoje više formi grafita. Najjednostavniji je TAG koji predstavlja stilizovani potpis. Zatim sledi BOMBA grafit u dve boje koji se radi brzo najčešće na zabranjenim mestima i na kraju PIECE, grafit koji sadrži prelaze boja, efekte, slike.

U mnogim zemljama su zabranjeni zakonom i tretiraju se kao vandalizam.

GRAFFITI ISN'T CRIME